(Translated by Google) There are few tourists who know which people lived in the best location in Budapest several centuries ago, on the banks of the Danube. In the 17th century, Serbian merchants and craftsmen built a town below the Buda fortress. Winding streets, small single-story buildings and gardens, tiny squares and numerous taverns, steps that climb up the Gellert Hill - this is what the Serbian town of Taban in the center of Budapest looked like in the 17th century. The story of this settlement is the subject of an exhibition at the History Museum in Budapest. Taban was inhabited by a large Serbian community, which was further increased after the migration of Serbs under the leadership of Arsenij Čarnojević. Serbs lived in Buda, and the city was also the seat of one of the dioceses of the Serbian Orthodox Church. The trademark of Taban was a high bell tower with a baroque, gilded dome. Namely, Taban was famous for the splendor of the Serbian Temple, built in the middle of the 18th century. And it was not only the baroque dome that stood out in this town - the Serbian church municipality became one of the most numerous and influential communities in Hungary at that time. Serbs had their own separate self-governing bodies. The church municipality had responsibilities such as tax collection, but also represented the community before the city council and state authorities. However, it was not destined that the splendor of the Baroque temple would be the pride of the Serbian people in Hungary for centuries. A fire broke out in the yard of a cooper on September 5, 1810, which destroyed most of the buildings in the town's quarter, and this fate did not bypass the Serbian Cathedral. The main reason for the spread of the fire was considered to be the narrow and inaccessible alleys and the low-quality way of building houses in Taban. After the fire, the reconstruction of the town began. The cathedral stood steadfastly on the border between single-story and multi-story houses built in the style of classicism. In the renovation of the church, the iconostasis was painted in 1824 by a prominent artist from the beginning of the 19th century, Novi Sad painter Arsenije Teodorović. The painter wrote a letter to Jovan Vitković, the parish priest of the Serbian church in Taban and a very charismatic person, recommending himself for painting works as "the first artist of the Serbian nation". And really, after two years spent in the workshop with the students, he could boast of this iconostasis, probably the largest in the Karlovac Metropolis at that time. However, five decades later, the Cathedral is faced with new adversities. In 1875, the swollen stream of Đavolje jarok roared through this town. The water level in the temple reached as high as 110 centimeters, fortunately nature spared the iconostasis, but not the houses that collapsed at the mouth of the stream, on whose place Debrentei Square would later be formed. The Serbian town of Taban, on the left bank below the Buda Fortress. At the beginning of the 20th century, the Erzebet bridge was built, which connected the Pest side with the part of Buda, which also includes Taban. The new bridge inspired the city authorities to plan the construction of a more modern and urban settlement on the site of Tabana. Thus, the Serbs from Taban were gradually displaced. Over time, the Serbian church in Taban remained in the center of the new park, and fewer and fewer Serbs inhabited this part of the city. World War II brought new destruction. During the siege of the city at the end of the war, the roof of the church burned down. After the war, the Serbs in Buda had no money for reconstruction. After the war, the renovation of this part of the Hungarian capital began, and the architects had some strange ideas, such as building a spa complex, because this district lies on many thermal springs. The entrance to the center would be through the church. However, none of these plans were taken into account. In the end, the Serbian baroque beauty was demolished in December 1949. Although the city authorities made the decision as part of the urban plan, urban legend says that it was done on Stalin's birthday, December 18, as a sign of "attention" to the dictator under whose control Hungary was then. At that time, the relations between the Soviet Union and Yugoslavia were on the verge of war, and the demolition of the Serbian church, in honor of Stalin, was a gesture of flattery from the Hungarian authorities to Josif Visarionovič. It is interesting that the church in Taban became a model for churches built in Serbia. The almost identical dome of the church adorns the Cathedral Church in Novi Sad, as well as the Church of St. Nicholas in Ruma and the Orthodox Church in Subotica... (Original) Ретки су туристи који знају који народ је живео на најбољој локацији у Будимпешти пре неколико векова, на обали Дунава. Српски трговци и занатлије изградили су у 17. веку варош испод Будимске тврђаве. Кривудаве улице, приземне мале зграде и баште, сићушни тргови и многобројне кафане, степенице које се пењу уз брдо Гелерт – овако је у 17. веку изгледала српска варош Табан у центру Будимпеште. Прича о овом насељу тема је изложбе у Историјском музеју у Будимпешти. Табан је насељавала велика српска заједница, која је још увећана после сеобе Срба под вођством Арсенија Чарнојевића. Срби су живели у Будиму, а град је био и седиште једне од епархија Српке православне цркве. Заштитни знак Табана био је високи звоник са барокном, позлаћеном куполом. Наиме, Табан је био познат по раскоши Српског храма, подигнутог средином 18. века. И није само барокна купола била та која се истицала у овој вароши – српска црквена општина постала је једна од најбројнијих и најутицајнијих заједница у Угарској тог доба. Срби су имали своје засебне самоуправне органе. Црквена општина имала је надлежности попут убирања пореза, али и заступала заједницу пред градским већем и државним органима. Ипак, није било суђено да раскош барокног храма буде столећима на понос српском народу у Угарској. У дворишту једног бачвара избио је пожар 5. септембра 1810. године који је уништио већину зграда у варошкој четврти, а ова судбина није заобишла ни српски Саборни храм. За главни разлог ширења пожара сматрале су се уске и неприступачне уличице и неквалитетан начин изградње кућа у Табану. После пожара кренуло се у обнову вароши. Саборна црква стамено је одолевала на међи приземних и спратних кућа изграђених у стилу класицизма. У обнови цркве, иконостас је 1824. године осликао истакнути уметник с почетка 19. века, новосадски сликар Арсеније Теодоровић. Сликар се писмом обратио пароху српске цркве у Табану и веома харизматичној личности Јовану Витковићу, препоручујући себе за сликарске радове као „првог кинстлера српског национа“. И стварно, већ после две године проведене у радионици са ученицима, могао је да се похвали и овим иконостасом у то време вероватно највећим у Карловачкој митрополији. Ипак, пет деценија касније, Саборни храм суочен је са новим недаћама. Те 1875. године набујали поток Ђавољег јарка протутњао је кроз ову варош. Ниво воде у храму достигао је чак 110 центиметара, на срећу природа је поштедела иконостас, али не и куће које су се срушиле на ушћу потока, а на чијем ће месту касније бити формиран Трг Дебрентеи. Српска варош Табан, на левој обали испод Будимске тврђаве. Почетком 20. века изграђен је Ержебет мост који је спајао пештанску страну са делом Будима у коме је и Табан. Нови мост инспирисао је градске власти да планирају управо на месту Табана изградњу модернијег и урбанијег насеља. Тако су Срби из Табана постепено расељавани. Српска црква у Табану временом је остала у средишту новог парка, а све мање Срба насељавало је овај део града. Други светски рат донео је ново разарање. Приликом опсаде града крајем рата, кров цркве је изгорео. Срби у Будиму после рата нису имали пара за обнову. После рата кренуло се у обнову овог дела мађарске престонице, а архитекте су имале и неке чудне идеје, попут прављења бањског комплекса, јер ова четврт лежи на многим термалним изворима. Улаз у центар био би кроз – цркву. Међутим, ништа од ових планова није узето у обзир. На крају, српска барокна лепотица ипак је порушена у децембру 1949. године. Иако су градске власти одлуку донеле у оквиру урбанистичког плана, урбана легенда каже да је то учињено баш на Стаљинов рођендан, 18. децембра, као знак „пажње“ према диктатору под чијом контролом је тада била Мађарска. У то време односи Совјетског Савеза и Југославије били су на граници ратног сукоба, а рушење српске цркве, Стаљину у част, био је гест додворавања мађарских власти Јосифу Висарионовичу. Интересантно је да је црква у Табану постала модел и за цркве изграђене у Србији. Готово идентична купола цркве краси Саборну цркву у Новом Саду, као и цркву Светог Николе у Руми и православну цркву у Суботици...

A quiet park despite the main traffic artery now marks the spot where the Serbian Orthodox cathedral stood before World War II. Unfortunately, Tabán was almost razed to the ground during World War II and so the active Serbian Orthodox community has now built its new cathedral on the Pester side. The bell is a reminder of the disappeared church.

Marks the spot where the old Serbian Orthodox Cathedral, seat of the Bishop of Buda (Vladika Budimski), once stood. The Taban neighbourhood was home to a vibrant Serbian community from late 17th century onward. Taban was heavily damaged during WWII and much of it was levelled. There is a Serbian Orthodox Church on the Pest side of the river today.

It helps preserve memories and provides information to those who are less familiar with the subject.

The church of the Buda Serbs, the Church of St. Demeter, stood in this place. The II. It was damaged in World War I and demolished in 1949. His memory is preserved by the Süttő limestone belfry - the work of sculptor Kristóf Petrika and visual designer László Rétháti.

So-called Serbian Orthodox Church Monument in Buda. It stands jn the place where Serbian Orthodox Church of Saint Dimitrije was built in 1751. That church suffered from flood and then from fire in 1838. It was badly damaged during WW II and was disassembled in 1949 after the post-war reconstruction of the city. Budapest, 🇭🇺 Hungary 🇭🇺. January 1, 2022.

Nice bell :-)

For dear tourists visiting the monument - DO NOT RING THE BELL, there are people living in the neighbourhood, have some respect.

Thank you Hungarian brethren for honoring and keeping our Serbian history! It is said that if you ring the bell in times of need, the Serbian people led by our Lord Savior Jesus Christ will come to aid.