5/5 Миладин �. 4 years ago on Google
(Translated
by
Google)
There
are
few
tourists
who
know
which
people
lived
in
the
best
location
in
Budapest
several
centuries
ago,
on
the
banks
of
the
Danube.
In
the
17th
century,
Serbian
merchants
and
craftsmen
built
a
town
below
the
Buda
fortress.
Winding
streets,
small
single-story
buildings
and
gardens,
tiny
squares
and
numerous
taverns,
steps
that
climb
up
the
Gellert
Hill
-
this
is
what
the
Serbian
town
of
Taban
in
the
center
of
Budapest
looked
like
in
the
17th
century.
The
story
of
this
settlement
is
the
subject
of
an
exhibition
at
the
History
Museum
in
Budapest.
Taban
was
inhabited
by
a
large
Serbian
community,
which
was
further
increased
after
the
migration
of
Serbs
under
the
leadership
of
Arsenij
Čarnojević.
Serbs
lived
in
Buda,
and
the
city
was
also
the
seat
of
one
of
the
dioceses
of
the
Serbian
Orthodox
Church.
The
trademark
of
Taban
was
a
high
bell
tower
with
a
baroque,
gilded
dome.
Namely,
Taban
was
famous
for
the
splendor
of
the
Serbian
Temple,
built
in
the
middle
of
the
18th
century.
And
it
was
not
only
the
baroque
dome
that
stood
out
in
this
town
-
the
Serbian
church
municipality
became
one
of
the
most
numerous
and
influential
communities
in
Hungary
at
that
time.
Serbs
had
their
own
separate
self-governing
bodies.
The
church
municipality
had
responsibilities
such
as
tax
collection,
but
also
represented
the
community
before
the
city
council
and
state
authorities.
However,
it
was
not
destined
that
the
splendor
of
the
Baroque
temple
would
be
the
pride
of
the
Serbian
people
in
Hungary
for
centuries.
A
fire
broke
out
in
the
yard
of
a
cooper
on
September
5,
1810,
which
destroyed
most
of
the
buildings
in
the
town's
quarter,
and
this
fate
did
not
bypass
the
Serbian
Cathedral.
The
main
reason
for
the
spread
of
the
fire
was
considered
to
be
the
narrow
and
inaccessible
alleys
and
the
low-quality
way
of
building
houses
in
Taban.
After
the
fire,
the
reconstruction
of
the
town
began.
The
cathedral
stood
steadfastly
on
the
border
between
single-story
and
multi-story
houses
built
in
the
style
of
classicism.
In
the
renovation
of
the
church,
the
iconostasis
was
painted
in
1824
by
a
prominent
artist
from
the
beginning
of
the
19th
century,
Novi
Sad
painter
Arsenije
Teodorović.
The
painter
wrote
a
letter
to
Jovan
Vitković,
the
parish
priest
of
the
Serbian
church
in
Taban
and
a
very
charismatic
person,
recommending
himself
for
painting
works
as
"the
first
artist
of
the
Serbian
nation".
And
really,
after
two
years
spent
in
the
workshop
with
the
students,
he
could
boast
of
this
iconostasis,
probably
the
largest
in
the
Karlovac
Metropolis
at
that
time.
However,
five
decades
later,
the
Cathedral
is
faced
with
new
adversities.
In
1875,
the
swollen
stream
of
Đavolje
jarok
roared
through
this
town.
The
water
level
in
the
temple
reached
as
high
as
110
centimeters,
fortunately
nature
spared
the
iconostasis,
but
not
the
houses
that
collapsed
at
the
mouth
of
the
stream,
on
whose
place
Debrentei
Square
would
later
be
formed.
The
Serbian
town
of
Taban,
on
the
left
bank
below
the
Buda
Fortress.
At
the
beginning
of
the
20th
century,
the
Erzebet
bridge
was
built,
which
connected
the
Pest
side
with
the
part
of
Buda,
which
also
includes
Taban.
The
new
bridge
inspired
the
city
authorities
to
plan
the
construction
of
a
more
modern
and
urban
settlement
on
the
site
of
Tabana.
Thus,
the
Serbs
from
Taban
were
gradually
displaced.
Over
time,
the
Serbian
church
in
Taban
remained
in
the
center
of
the
new
park,
and
fewer
and
fewer
Serbs
inhabited
this
part
of
the
city.
World
War
II
brought
new
destruction.
During
the
siege
of
the
city
at
the
end
of
the
war,
the
roof
of
the
church
burned
down.
After
the
war,
the
Serbs
in
Buda
had
no
money
for
reconstruction.
After
the
war,
the
renovation
of
this
part
of
the
Hungarian
capital
began,
and
the
architects
had
some
strange
ideas,
such
as
building
a
spa
complex,
because
this
district
lies
on
many
thermal
springs.
The
entrance
to
the
center
would
be
through
the
church.
However,
none
of
these
plans
were
taken
into
account.
In
the
end,
the
Serbian
baroque
beauty
was
demolished
in
December
1949.
Although
the
city
authorities
made
the
decision
as
part
of
the
urban
plan,
urban
legend
says
that
it
was
done
on
Stalin's
birthday,
December
18,
as
a
sign
of
"attention"
to
the
dictator
under
whose
control
Hungary
was
then.
At
that
time,
the
relations
between
the
Soviet
Union
and
Yugoslavia
were
on
the
verge
of
war,
and
the
demolition
of
the
Serbian
church,
in
honor
of
Stalin,
was
a
gesture
of
flattery
from
the
Hungarian
authorities
to
Josif
Visarionovič.
It
is
interesting
that
the
church
in
Taban
became
a
model
for
churches
built
in
Serbia.
The
almost
identical
dome
of
the
church
adorns
the
Cathedral
Church
in
Novi
Sad,
as
well
as
the
Church
of
St.
Nicholas
in
Ruma
and
the
Orthodox
Church
in
Subotica...
(Original)
Ретки
су
туристи
који
знају
који
народ
је
живео
на
најбољој
локацији
у
Будимпешти
пре
неколико
векова,
на
обали
Дунава.
Српски
трговци
и
занатлије
изградили
су
у
17.
веку
варош
испод
Будимске
тврђаве.
Кривудаве
улице,
приземне
мале
зграде
и
баште,
сићушни
тргови
и
многобројне
кафане,
степенице
које
се
пењу
уз
брдо
Гелерт
–
овако
је
у
17.
веку
изгледала
српска
варош
Табан
у
центру
Будимпеште.
Прича
о
овом
насељу
тема
је
изложбе
у
Историјском
музеју
у
Будимпешти.
Табан
је
насељавала
велика
српска
заједница,
која
је
још
увећана
после
сеобе
Срба
под
вођством
Арсенија
Чарнојевића.
Срби
су
живели
у
Будиму,
а
град
је
био
и
седиште
једне
од
епархија
Српке
православне
цркве.
Заштитни
знак
Табана
био
је
високи
звоник
са
барокном,
позлаћеном
куполом.
Наиме,
Табан
је
био
познат
по
раскоши
Српског
храма,
подигнутог
средином
18.
века.
И
није
само
барокна
купола
била
та
која
се
истицала
у
овој
вароши
–
српска
црквена
општина
постала
је
једна
од
најбројнијих
и
најутицајнијих
заједница
у
Угарској
тог
доба.
Срби
су
имали
своје
засебне
самоуправне
органе.
Црквена
општина
имала
је
надлежности
попут
убирања
пореза,
али
и
заступала
заједницу
пред
градским
већем
и
државним
органима.
Ипак,
није
било
суђено
да
раскош
барокног
храма
буде
столећима
на
понос
српском
народу
у
Угарској.
У
дворишту
једног
бачвара
избио
је
пожар
5.
септембра
1810.
године
који
је
уништио
већину
зграда
у
варошкој
четврти,
а
ова
судбина
није
заобишла
ни
српски
Саборни
храм.
За
главни
разлог
ширења
пожара
сматрале
су
се
уске
и
неприступачне
уличице
и
неквалитетан
начин
изградње
кућа
у
Табану.
После
пожара
кренуло
се
у
обнову
вароши.
Саборна
црква
стамено
је
одолевала
на
међи
приземних
и
спратних
кућа
изграђених
у
стилу
класицизма.
У
обнови
цркве,
иконостас
је
1824.
године
осликао
истакнути
уметник
с
почетка
19.
века,
новосадски
сликар
Арсеније
Теодоровић.
Сликар
се
писмом
обратио
пароху
српске
цркве
у
Табану
и
веома
харизматичној
личности
Јовану
Витковићу,
препоручујући
себе
за
сликарске
радове
као
„првог
кинстлера
српског
национа“.
И
стварно,
већ
после
две
године
проведене
у
радионици
са
ученицима,
могао
је
да
се
похвали
и
овим
иконостасом
у
то
време
вероватно
највећим
у
Карловачкој
митрополији.
Ипак,
пет
деценија
касније,
Саборни
храм
суочен
је
са
новим
недаћама.
Те
1875.
године
набујали
поток
Ђавољег
јарка
протутњао
је
кроз
ову
варош.
Ниво
воде
у
храму
достигао
је
чак
110
центиметара,
на
срећу
природа
је
поштедела
иконостас,
али
не
и
куће
које
су
се
срушиле
на
ушћу
потока,
а
на
чијем
ће
месту
касније
бити
формиран
Трг
Дебрентеи.
Српска
варош
Табан,
на
левој
обали
испод
Будимске
тврђаве.
Почетком
20.
века
изграђен
је
Ержебет
мост
који
је
спајао
пештанску
страну
са
делом
Будима
у
коме
је
и
Табан.
Нови
мост
инспирисао
је
градске
власти
да
планирају
управо
на
месту
Табана
изградњу
модернијег
и
урбанијег
насеља.
Тако
су
Срби
из
Табана
постепено
расељавани.
Српска
црква
у
Табану
временом
је
остала
у
средишту
новог
парка,
а
све
мање
Срба
насељавало
је
овај
део
града.
Други
светски
рат
донео
је
ново
разарање.
Приликом
опсаде
града
крајем
рата,
кров
цркве
је
изгорео.
Срби
у
Будиму
после
рата
нису
имали
пара
за
обнову.
После
рата
кренуло
се
у
обнову
овог
дела
мађарске
престонице,
а
архитекте
су
имале
и
неке
чудне
идеје,
попут
прављења
бањског
комплекса,
јер
ова
четврт
лежи
на
многим
термалним
изворима.
Улаз
у
центар
био
би
кроз
–
цркву.
Међутим,
ништа
од
ових
планова
није
узето
у
обзир.
На
крају,
српска
барокна
лепотица
ипак
је
порушена
у
децембру
1949.
године.
Иако
су
градске
власти
одлуку
донеле
у
оквиру
урбанистичког
плана,
урбана
легенда
каже
да
је
то
учињено
баш
на
Стаљинов
рођендан,
18.
децембра,
као
знак
„пажње“
према
диктатору
под
чијом
контролом
је
тада
била
Мађарска.
У
то
време
односи
Совјетског
Савеза
и
Југославије
били
су
на
граници
ратног
сукоба,
а
рушење
српске
цркве,
Стаљину
у
част,
био
је
гест
додворавања
мађарских
власти
Јосифу
Висарионовичу.
Интересантно
је
да
је
црква
у
Табану
постала
модел
и
за
цркве
изграђене
у
Србији.
Готово
идентична
купола
цркве
краси
Саборну
цркву
у
Новом
Саду,
као
и
цркву
Светог
Николе
у
Руми
и
православну
цркву
у
Суботици...
14 people found this review helpful 👍