5/5 Una M. 3 years ago on Google
(Translated
by
Google)
Stara
planina
or
Balkan
planina
(Bulgarian:
Стара
планина
or
Balkan
planina),
belongs
to
the
system
of
Balkan
mountains
that
stretch
from
the
Black
Sea
in
the
east,
all
the
way
to
Vrška
čuka
in
the
west.
The
length
of
this
mountain
system
is
530
km.
Stara
Planina
is
mostly
located
in
Bulgaria,
and
to
a
much
lesser
extent
in
southeastern
Serbia.
The
highest
point
of
Stara
Planina
is
the
peak
of
Botev
(2376
m)
in
Bulgaria,
and
Midzor
(2169
m)
in
Serbia.
Stara
planina
is
330
km
away
from
Belgrade,
70
km
from
Nis,
100
km
from
Zajecar,
50
km
from
Knjazevac
or
Pirot.
This
mountain
is
part
of
a
vast
mountain
range
called
the
Carpathian-Balkan
mountain
arch.
Only
a
small
western
part
of
it
is
located
in
Serbia.
The
entire
territory
of
the
Stara
Planina
and
its
foothills
is
composed
of
Torlak,
and
the
eastern
half
is
called
Visok
(formerly
Visočki
srez).
[5]
As
a
morphological
unit,
it
is
bordered
by
the
valleys
of
Beli
and
Trgoviški
Timok,
and
Visočica,
[2]
and
in
the
east
it
is
bordered
by
the
state
border
of
Serbia
and
Bulgaria.
[3]
In
the
meridian
direction,
it
stretches
for
almost
100
km,
while
in
the
comparative
direction
of
extension,
the
maximum
length
is
about
30
km
(Pirot
Valley-Silver
Head).
In
the
north,
the
massif
of
Stara
planina
starts
from
the
slopes
of
Vrška
čuka
(692
m
above
sea
level).
Part
of
the
Stara
Planina
in
Serbia
regionally
belongs
to
Eastern
Serbia,
and
administratively
covers
the
territories
of
four
municipalities,
Zajecar,
Knjazevac,
Pirot
and
Dimitrovgrad.
The
mountain
massif
of
Stara
planina
consists
of
Zaglavka
and
Visoka,
dominated
by
Trgoviški
and
Beli
Timok,
ie
Visocica
and
Toplodolska
river.
(Original)
Стара
планина
или
Балкан
планина
(бугарски:
Стара
планина
или
Балкан
планина),
припада
систему
Балканских
планина
које
се
пружају
од
Црног
мора
на
истоку,
па
све
до
Вршке
чуке
на
западу.
Дужина
овог
планинског
система
износи
530
km.
Стара
планина
се
већим
делом
налази
у
Бугарској,
а
знатно
мањим
делом
на
југоистоку
Србије.
Највиша
тачка
Старе
планине
је
врх
Ботев
(2376
m)
у
Бугарској,
а
у
Србији
Миџор
(2169
m).
Стара
планина
удаљена
је
330
km
од
Београда,
70
km
од
Ниша,
100
km
од
Зајечара,
50
km
од
Књажевца
или
Пирота.
Ова
планина
представља
део
пространог
планинског
венца
који
се
назива
Карпатско
–
балкански
планински
лук.
У
Србији
се
налази
само
његов
мањи
западни
део.
Целу
територију
Старе
планине
и
њено
подгорје
саставља
Торлак
а
источна
половина
се
назива
Висок
(пре
Височки
срез).[5]
Као
морфолошка
целина
омеђена
је
долинама
Белог
и
Трговишког
Тимока,
и
Височице,[2]
а
на
истоку
је
омеђена
државном
границом
Србије
и
Бугарске.[3]
У
меридијанском
правцу
се
пружа
скоро
100
km,
док
у
упоредничком
правцу
пружања
максимална
дужина
износи
око
30
km
(Пиротска
котлина-Сребрна
глава).
На
северу
масив
Старе
планине
почиње
од
обронака
Вршке
чуке
(692
m
н.
в.).
Део
Старе
планине
у
Србији
регионално
припада
Источној
Србији,
и
административно
се
простире
на
територијама
четири
општине,
Зајечар,
Књажевац,
Пирот
и
Димитровград.
Планиниски
масив
Старе
планине
састоји
се
из
Заглавка
и
Висока,
у
којима
доминирају
Трговишки
и
Бели
Тимок,
односно
Височица
и
Топлодолска
река.
1 person found this review helpful 👍