5/5 Bahriddin K. 5 years ago on Google
(Translated
by
Google)
Data:
Khoja
is
an
adjective.
It
is
known
that
Shikh
Khovand
Tahashnin
was
the
father
of
Khoja
Akram
(1404-1490)
who
has
been
living
in
Tashkent.
Keynanok
Samarqanda
is
studying
the
madrassah
in
Tashkent
in
the
fields
of
agriculture,
crop
and
trade.
Khoja
Aborigulus
Sulton
Abu
Saedaid
(1451-1469)
has
repeatedly
called
upon
the
Samarqand
to
offer
a
lively
life,
but
also
in
Tashkent's
spiritual
and
spiritual
life.
That's
why
the
Khaos
arbitrariness
of
the
centuries
in
Tashkent
is
an
essential
element
of
the
environment.
Tashkent's
Hoja
Aboriginal
name
is
known
as
the
"History
of
Tashkent"
in
the
name
of
the
famous
mosque.
Khoja
is
an
emperor
of
the
Toshkent
mosque,
which
has
a
distinctive
view
of
the
city,
and
its
architectural
and
architectural
architectural
structures.
The
magazine
has
been
donated
to
1451.
The
man,
who
was
born
in
1454,
was
a
well-educated
Muslim
cleric.
At
that
time,
Khoja
Khorasan,
Tolstoy,
Tolghazstan,
Tashkent,
Kushak,
Naiman,
Kawasuf,
Qalasufi,
Bulghsuf,
Oqqubghon,
Khatilis,
Khoji,
Kokhirok,
Kokakhon,
Kishak,
Kishachi,
Kashmur,
Mohammad
Khanhanhanging,
Kozhara,
Khoja
Kozmara,
Chorus
of
the
market,
the
tomb
of
the
Greco-Bactrian
cemetery,
and
the
Caucasus,
and
the
Khoja
Observatory,
the
market
of
the
dolls.
Until
the
end
of
the
day,
the
city
has
a
breakthrough.
Khoja
is
an
old-fashioned
Northeast
mosque
and
a
22-square-meter
lake
and
a
22-square-meter,
south-east
14,
a
14-inch
lake
and
14
floors,
one
on
the
front
of
the
lake,
a
couch
and
brooch,
The
debt
is
distributed
over
the
south,
east,
south,
east
and
west.
The
Tashkent-based
Khoja-Azrassi
mosque
(91,035,36m
high,
20.0
m
high)
was
built
in
the
Uzbek
capital
of
Uzbekistan,
a
mosque
in
Bukhikharam
(167
/
109m)
and
Bukharai
Kalai
mosque
(126,5х81.4m).
Turli
davrlardagi
taʙiij
ofatlar,
ajniqsa
zilzilalardan
damage
kўrgan
uşʙu
ƶome'
masƶid
IDB
neca
ta'mirlangan.
Specifically,
game
Sheralihon
contexts
(1842-1845)
davrida
Solihʙek
dodxohning
şaxsij
and
Xoƶa
narkomfin
Ahrorning
erlaridan
tuşgan
money
hisoʙiga
Repair
işlari
amalga
oşirilgan.
Masƶidning
dome
Toşkentda
panther
ʙergan
1866
jildagi
zilzilada
qulaʙ
tuşgan
and
qajta
tiklangan.
Muhammad
Hanhhhhhhhhhhhhhhhhhhi
Shiqhonuri,
the
Shiqhonuri
Resistance
Movement
of
the
Kathmandi
Market
and
the
Shiites,
Shiq
Shiqlia,
the
Rivers
of
the
Middle
East,
Hosha
Afrifo,
Masjid,
and
Madrassah,
and
the
Hawkar
Abakuti
family,
Musahadutra
Saididonga.
In
1884,
the
mosque
was
closed
and
the
market
was
102
o'clock
for
120
sq.m.,
the
mosque
was
closed
to
120,000
sq.
M.
240
sq.
Per
hour.
At
this
time,
the
carpentry
was
overwhelmed
by
the
fact
that
Saidhontukhaning
was
a
mummy
of
Mummin
Hill.
Khoja
was
sentenced
on
August
18,
1885-1888
to
the
Administration
of
Torture
for
13208
rubles.
Jomez
Masjid
1888
July
29,
the
Turkic
Republican
Council
of
Governors
N.Rozenbach
(1884-1888),
Mozambican
City,
Makhachkala
Kozi,
Shariphoi
Karozi,
Sharipho
Kozi,
Huerkokhon
Tashkent
living
in
Tashkent,
Sayid
Aminbeck,
Sayid
Umarbek,
Shahrazz
and
Bookstore
Jekabek
and
Bobobek
have
been
involved
in
a
number
of
men.
Masjid
is
a
celebration
of
Sebastian
Mousin
Khan,
Hakimkhutjon
Khakimkhon,
who
has
been
the
speaker
of
the
solemn
narration
of
the
city
council.
Masjid.uz
(Original)
Маълумот: Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди.
Маълумки,
она
томондан
Шайх
Хованд
Таҳурнинг
авлоди
бўлган
Хожа
Аҳрор
(1404-1490)
ўзининг
ёшлик
йилларини
Тошкентда
ўтказган.
Кейинроқ
Самарқандда
мадраса
таҳсилидан
сўнг
Тошкентга
қайтиб,
зироатчилик
ва
савдо
билан
ҳам
машғул
бўлган.
Хожа
Аҳрор
темурий
Султон
Абу
Саъид
(1451-1469)
даврида
яна
Самарқандга
таклиф
қилиниб,
ўз
ҳаётининг
кўп
қисмини
шу
шаҳарда
ўтказган
бўлса-да,
Тошкент
маданий-маънавий
ҳаётида
ҳам
чуқур
из
қолдирган.
Шу
сабабли
Хожа
Аҳрор
номи
кейинги
асрларда
ҳам
Тошкент
маънавий
муҳитида
муҳим
ўрин
тутарди.
Тошкентдаги
Хожа
Аҳрор
номи
билан
боғлиқ
кўплаб
масжидлар
ҳақида
“Тарихий
жадидайи
Тошканд”
асарида
кенгроқ
маълумотлар
келтирилган
бўлиб,
улар
бизга
ушбу
масжидларнинг
XIX
асрдаги
қиёфасини
тасвирлаб
беради.
Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди
эса
Тошкент
масжидлари
орасида
алоҳида
ажралиб
турган
ва
у
шаҳардаги
йирик
ҳамда
қадимий
меъморий
иншоотлар
сирасига
кирган.
Мазкур
жомеъ
масжид
1451
йилда
қурдирилган.
Кўп
ўтмай,
1454
йилда
унинг
яқинида
Хожа
Аҳрор
мадрасаси
ҳам
бунёд
қилинган
.
Ўз
вақтида
ушбу
жомеъ
ва
мадрасага
Хожа
Аҳрор
томонидан
Тошкент
вилоятида
Кузак,
Найман,
Қорасуф
ери,
Қорасуфи
калон,
Булуғсуф,
Оққўрғон,
Хатнайлик,
Ҳожи
доруға,
Қўнғроқ,
Қорахитой
каби
йигирмага
яқин
қишлоқлардаги
мулклар
вақф
қилинган
эди
.
Муҳаммад
Солиҳхўжанинг
ёзишича,
Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди
Чорсу
бозори
бошида,
Бобои
Обрез
қабрининг
ғарбида
жойлашган
ва
у
Кўкалдош
ҳамда
Хожа
Аҳрор
мадрасалари,
бозор
дўконлари
билан
туташ
бўлган.
Унинг
ёнидан
шаҳар
ичидан
оқиб
ўтувчи
учта
ариқдан
бири
-
Шайхонтаҳур
ариғи
оқиб
ўтган
.
“Тарихи
жадидайи
Тошканд”
асарида
келтирилган
маълумотларга
кўра,
Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди
биносининг
шимолий
ва
жанубий
тарафида
22
та
равоқ
ва
22
та
гумбаз,
жануби
шарқида
эса,
14
та
равоқ
ва
14
та
гумбаз
ҳамда
ғарб
тарафи
ўртасида
бир
пештоқ,
катта
гумбаз
ва
ғиштли,
буржи
нақшланган
меҳроб,
жанубий
ва
жануби-шарқий
томонида
эса
дарвозалари
бўлган.
Тошкентдаги
Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди
(тарҳи
91,0х35,6м,
баландлиги
20,0
м)
катталиги
жиҳатидан
Самарқандаги
Бибихоним
(тарҳи
167/109м)
ва
Бухородаги
Калон
масжидидан
(тарҳи
126,5х81,4м)
кейин
Ўзбекистондаги
энг
катта
жомеъ
масжидларнинг
учинчиси
бўлган
.
Турли
даврлардаги
табиий
офатлар,
айниқса
зилзилалардан
зарар
кўрган
ушбу
жомеъ
масжид
бир
неча
бор
таъмирланган.
Хусусан,
Қўқон
хони
Шералихон
(1842-1845)
даврида
Солиҳбек
додхоҳнинг
шахсий
маблағи
ва
Хожа
Аҳрорнинг
вақф
ерларидан
тушган
маблағ
ҳисобига
таъмирлаш
ишлари
амалга
оширилган
.
Масжиднинг
гумбази
Тошкентда
юз
берган
1866
йилдаги
зилзилада
ҳам
қулаб
тушган
ва
қайта
тикланган.
Муҳаммад
Солиҳхўжанинг
ёзишича,
Шайхонтаҳур
кўчасидан
ўтувчи
Катта
кўчадаги
иморатлар
ва
бозорда,
унга
яқин
кўчадаги
дўконлар
ҳамда
Шайх
Шибли
ариғидан
шарқдаги
ерлар
Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди
ва
мадрасасининг
вақфи
бўлиб,
уларни
Хожа
Аҳрор
авлодларидан
Мусахонтўра
Сайидхонтўра
бошқарган.
1884
йилда
масжиднинг
атрофи
ва
бозор
ичида
102
та
дўкондан
йилига
120
сўм,
масжид
яқинидаги
Солиҳбек
додхоҳ
авлодларига
қарашли
бир
саройдан
йилига
120
сўм
жами
240
сўм
вақф
даромади
ҳисобига
фаолият
кўрсатган.
Бу
вақтга
келиб
вақф
мулкларини
бошқариш
Сайидхонтўранинг
бошқа
бир
ўғли
Мўминхонтўра
қўлида
бўлган
.
Хожа
Аҳрор
жомеъ
масжиди
1885-1888
йилларда
ўлка
маъмурияти
томонидан
13208
рубль
маблағ
сарфланиб
таъмирланган.
Жомеъ
масжиднинг
1888
йил
29
июль
жума
куни
бўлиб
ўтган
очилиш
маросимида
Туркистон
генерал
губернатори
Н.О.Розенбах
(1884-1888),
шаҳар
қозилари
-
Муҳиддинхўжа
қози,
Азизлархўжа
қози,
Шарифхўжа
қози,
Худоёрхоннинг
Тошкентда
истиқомат
қилаётган
ўғилларидан
Саййид
Аминбек,
Саййид
Умарбек,
Шаҳрисабз
ва
Китоб
беклари
Жўрабек
ва
Бобобек
ҳамда
бошқа
таниқли
кишилар
иштирок
этган.
Масжиднинг
очилиш
маросимида
Себзор
даҳа
қозиси
Муҳиддинхўжа
Ҳакимхўжа
қозикалон
ўғли
тантанали
нутқ
сўзлаб
шаҳарликларни
қутлаган
.
Masjid.uz