5/5 Ведран �. 4 years ago on Google
(Translated
by
Google)
The
Jovanje
Monastery
is
located
on
the
left
bank
of
the
West
Morava
on
Kablar.
It
can
be
reached
from
Ovčar
Banja,
past
the
monastery
of
Nikolje
and
turn
right
behind
the
tunnel.
The
monastery
was
first
mentioned
in
the
Turkish
defter
around
1540.
According
to
the
old,
oral
tradition,
it
is
said
that
the
monastery
was
erected
by
monks
from
Mount
Athos,
who
fled
before
the
invasion
of
the
robbers
and
that
it
was
"before
Kosovo".
This
is
also
borne
out
by
the
inscription
above
the
church.
In
the
writings
of
1824,
Vuk
Karadžić
recounts
that
the
monastery
of
Jovan
was
a
laurel,
from
which
all
other
monasteries
around
Kablar
and
Ovčar
were
commanded
and
tried.
In
appearance,
size
and
beauty,
he
places
the
then
church
in
the
first
place
among
the
temples
under
Cablar.
There
used
to
be
a
rewriting
school
here,
as
evidenced
by
a
manuscript
gospel
from
the
Middle
Ages,
kept
in
Vienna.
The
monastery
has
been
plundered
and
destroyed
many
times.
It
was
rebuilt
in
1840
but
soon
became
a
ruin
again,
until
1936
when,
with
the
blessing
of
the
Blessed
Virgin
Mary
and
Saint
Bishop
Nikolai
Srpsky,
he
revived
and
began
to
serve
God
and
men
again.
"This
is
a
paradise
that
is
not
equal
in
Mount
Athos,"
said
Rafail
Hilandarac,
who
he
uttered
when
he
brought
12
nuns
from
the
Calista
Monastery
to
a
centuries-old,
old
monastery
but
abandoned,
abandoned
and
looted
in
1937.
Despite
all
the
troubles,
the
monastery
was
rebuilt.
With
the
construction
of
the
"Medvrsje"
hydroelectric
power
plant
in
1954,
the
Jovanje
Monastery
was
sunk
and
moved
to
a
new
location,
on
the
Kablar
side
on
the
left
bank
of
the
West
Morava,
"hidden"
in
the
forest,
on
a
small
plain
at
the
foot
of
Jovanj
Hill.
On
the
hill
where
the
monastery
is
today,
nuns
have
moved
the
monastic
cemetery,
stone
and
pillars
of
the
old
church.
The
new
church
was
consecrated
in
1959.
The
Monastery
of
John
is
known
for
its
help
and
miracles,
which
is
made
by
the
miraculous
icon
of
the
Mother
of
God
of
John,
the
Assistance
Officer,
who
is
freaking
out
in
this
temple,
and
which
is
the
gift
of
the
priest
of
this
monastery,
Seraphim
of
the
Russians.
She
has
healed
many,
cheered
sadly
and
unhappy
consolers.
(Original)
Манастир
Јовање
се
налази
на
левој
обали
Западне
Мораве
на
Каблару.
До
њега
се
може
доћи
од
Овчар
Бање,
поред
манастира
Никоља
и
иза
тунела
скренути
десно.
Манастир
се
први
пут
помиње
у
турском
дефтеру
око
1540.
године.
По
старом,
усменом
предању,
каже
се
да
су
манастир
подигли
монаси
са
Свете
Горе
Атонске,
који
су
побегли
испред
најезде
пљачкаша
и
да
је
то
било
„пре
Косова„.
То
исто
сведочи
натпис
изнад
цркве.
Вук
Караџић
у
списима
из
1824.
године
приповеда,
да
је
манастир
Јовање
био
лавра,
из
које
се
заповедало
и
судило
свим
осталим
манастирима
око
Каблара
и
Овчара.
По
изгледу,
величини
и
лепоти,
тадашњу
цркву
он
ставља
на
прво
место
међу
храмовима
под
Кабларом.
Некада
је
овде
деловала
преписивачка
школа,
што
сведочи
једно
рукописно
јеванђеље
из
средњег
века,
које
се
чува
у
Бечу.
Манастир
је
много
пута
пљачкан
и
рушен.
Обновљен
је
1840.
године
али
се
убрзо
поново
претвара
у
рушевину,
све
до
1936.
године
када
је,
са
благословом
Пресвете
Богородице
и
Светог
владике
Николаја
Српског,
оживео
и
поново
почео
да
служи
Богу
и
људима.
„Ово
је
рајско
место
којем
нема
равна
ни
у
Светој
Гори
атонској“
–
речи
су
Рафаила
Хиландарца,
које
је
изговорио
када
је
1937.
године,
довео
12
монахиња
из
манастира
Калиста
у
вековни,
стари
манастир
али
напуштен,
запуштен
и
опљачкан.
Упркос
свим
недаћама
манастир
је
обновљен.
Изградњом
хидроцентрале
„Међуврсје“
1954.
године,
манастир
Јовање
је
потопљен
и
премештен
на
нову
локацију,
са
Кабларске
стране
на
левој
обали
Западне
Мораве,
„сакривен“
у
шуми,
на
малој
заравни
у
подножју
Јовањског
брда.
На
брдо
на
коме
је
манастир
данас,
монахиње
су
изместиле
монашко
гробље,
камен
и
стубове
старе
цркве.
Нова
црква
је
освећена
1959.
године.
Манастир
Јовање
се
прочуо
по
помоћи
и
чудима
која
чини
чудотворна
икона
Мајке
Божије
Јовањске,
Брзопомоћница,
која
се
накази
у
овом
храму,
а
која
је
дар
духовника
овог
манастира,
Серафима
Руса.
Многе
је
исцелила,
тужне
развеселила
а
несрећне
утешила.
11 people found this review helpful 👍